Перейти к публикации
  • Сейчас на странице   Всего пользователей: 0   (0 пользователей, 0 гостей)

Ksarik

Поэзия

Рекомендованные сообщения

Эдуард Асадов

"САТАНА"

 

Ей было двенадцать, тринадцать - ему.

Им бы дружить всегда.

Но люди понять не могли: почему

Такая у них вражда?!

 

Он звал ее Бомбою и весной

Обстреливал снегом талым.

Она в ответ его Сатаной,

Скелетом и Зубоскалом.

 

Когда он стекло мячом разбивал,

Она его уличала.

А он ей на косы жуков сажал,

Совал ей лягушек и хохотал,

Когда она верещала.

 

Ей было пятнадцать, шестнадцать - ему,

Но он не менялся никак.

И все уже знали давно, почему

Он ей не сосед, а враг.

 

Он Бомбой ее по-прежнему звал,

Вгонял насмешками в дрожь.

И только снегом уже не швырял

И диких не корчил рож.

 

Выйдет порой из подъезда она,

Привычно глянет на крышу,

Где свист, где турманов кружит волна,

И даже сморщится:- У, Сатана!

Как я тебя ненавижу!

 

А если праздник приходит в дом,

Она нет-нет и шепнет за столом:

- Ах, как это славно, право, что он

К нам в гости не приглашен!

 

И мама, ставя на стол пироги,

Скажет дочке своей:

- Конечно! Ведь мы приглашаем друзей,

Зачем нам твои враги?!

 

Ей девятнадцать. Двадцать - ему.

Они студенты уже.

Но тот же холод на их этаже,

Недругам мир ни к чему.

 

Теперь он Бомбой ее не звал,

Не корчил, как в детстве, рожи,

А тетей Химией величал,

И тетей Колбою тоже.

 

Она же, гневом своим полна,

Привычкам не изменяла:

И так же сердилась:- У, Сатана! -

И так же его презирала.

 

Был вечер, и пахло в садах весной.

Дрожала звезда, мигая...

Шел паренек с девчонкой одной,

Домой ее провожая.

 

Он не был с ней даже знаком почти,

Просто шумел карнавал,

Просто было им по пути,

Девчонка боялась домой идти,

И он ее провожал.

 

Потом, когда в полночь взошла луна,

Свистя, возвращался назад.

И вдруг возле дома:- Стой, Сатана!

Стой, тебе говорят!

 

Все ясно, все ясно! Так вот ты какой?

Значит, встречаешься с ней?!

С какой-то фитюлькой, пустой, дрянной!

Не смей! Ты слышишь? Не смей!

 

Даже не спрашивай почему! -

Сердито шагнула ближе

И вдруг, заплакав, прижалась к нему:

- Мой! Не отдам, не отдам никому!

Как я тебя ненавижу!

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

На пустынном берегу стояла

Одинокая прелестная Катрин.

Тихо плакала она и представляла

Будто в гавань заходили корабли.

 

И не раз ей говорили люди:

“Не смотри, не жди, прошло немало лет.

Той печальной яхты здесь уже не будет.

Не вернётся твой возлюбленный брюнет”

 

Ветром слёзы уносило в море

И фигура, словно статуя мечты,

Бесконечного, безудержного горя,

“О! Мой милый Габриель! Ну где же ты?”

 

На пустынном берегу стояла

Повзрослевшая несчастная Катрин.

Тихо плакала она и представляла

Будто в гавань заходили корабли.

 

И не раз ей говорили люди:

“Не смотри, не жди, прошло пятнадцать лет.

Той злосчастной яхты здесь уже не будет.

Не вернётся твой возлюбленный брюнет”

 

Жадно слёзы впитывало море

И фигура, словно статуя мечты,

Бесконечного, безудержного горя,

“Габриель! Ну где же, где же, где же ты?”

 

На пустынном берегу стояла

Постаревшая безумная Катрин.

Тихо плакала она и представляла

Будто в гавань заходили корабли.

 

И не раз ей говорили люди:

“Не смотри, не жди, прошло полсотни лет.

Той зловещей яхты здесь уже не будет.

Не вернётся он, его и вовсе нет”

 

И никто и никогда ей не докажет,

Что года её бессмысленно пусты,

Ведь она то знает смысл, и тихо скажет

“О! Мой милый Габриель! Ну где же ты?”

 

Ksarik, сорри не следил за топиком.

автор - мой брат (как и этого)

http://www.stihi.ru/avtor/shyki


полезная инфа по игровым мышкам http://mousingame.blogspot.com

 

"Это же Rus|Verm, я вспомнил его, всем пока"

"Что там Блова,- хуйня. На его месте мог быть любой, даже Тевтон"

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение
Гость Lioo-

Walt Whitman

 

O Captain! my Captain!

 

O Captain! my Captain! our fearful trip is done; 

The ship has weather’d every rack, the prize we sought is won; 

The port is near, the bells I hear, the people all exulting, 

While follow eyes the steady keel, the vessel grim and daring: 

    But O heart! heart! heart!         

      O the bleeding drops of red, 

        Where on the deck my Captain lies, 

          Fallen cold and dead. 

 

2

 

O Captain! my Captain! rise up and hear the bells; 

Rise up—for you the flag is flung—for you the bugle trills; 

For you bouquets and ribbon’d wreaths—for you the shores a-crowding; 

For you they call, the swaying mass, their eager faces turning; 

    Here Captain! dear father! 

      This arm beneath your head; 

        It is some dream that on the deck, 

          You’ve fallen cold and dead. 

 

3

 

My Captain does not answer, his lips are pale and still; 

My father does not feel my arm, he has no pulse nor will; 

The ship is anchor’d safe and sound, its voyage closed and done; 

From fearful trip, the victor ship, comes in with object won;

    Exult, O shores, and ring, O bells! 

      But I, with mournful tread, 

        Walk the deck my Captain lies, 

          Fallen cold and dead.

 

 

==============================================================================================

 

To the States

 

WHY reclining, interrogating? Why myself and all drowsing? 

What deepening twilight! scum floating atop of the waters! 

Who are they, as bats and night-dogs, askant in the Capitol? 

What a filthy Presidentiad! (O south, your torrid suns! O north, your arctic freezings!) 

Are those really Congressmen? are those the great Judges? is that the President?         

Then I will sleep awhile yet—for I see that These States sleep, for reasons; 

(With gathering murk—with muttering thunder and lambent shoots, we all duly awake, 

South, north, east, west, inland and seaboard, we will surely awake.)

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

lioo, навеяно Обществом мертвых поэтов?

 

И скучно и грустно, и некому руку подать

        В минуту душевной невзгоды...

Желанья!.. Что пользы напрасно и вечно желать?..

        А годы проходят — все лучшие годы!

 

Любить... но кого же?.. На время — не стоит труда,

        А вечно любить невозможно.

В себя ли заглянешь? — Там прошлого нет и следа:

        И радость, и муки, и всё там ничтожно...

 

Что страсти? — Ведь рано иль поздно их сладкий недуг

        Исчезнет при слове рассудка;

И жизнь, как посмотришь с холодным вниманьем вокруг, —

        Такая пустая и глупая шутка...

 

Мне грустно, потому что я тебя люблю,

 

И знаю: молодость цветущую твою

 

Не пощадит молвы коварное гоненье.

 

За каждый светлый день иль сладкое мгновенье

 

Слезами и тоской заплатишь ты судьбе.

 

Мне грустно... потому что весело тебе.

 

...Лермонтов


полезная инфа по игровым мышкам http://mousingame.blogspot.com

 

"Это же Rus|Verm, я вспомнил его, всем пока"

"Что там Блова,- хуйня. На его месте мог быть любой, даже Тевтон"

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение
Гость Lioo-

lioo, навеяно Обществом мертвых поэтов?

 

Фильм посмотрел уже задолго после знакомства с Витманом ))

Просто интересуюсь английской и американской литературой ))

Практически все классические произведения читал в оригинале

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

Во мне усталость умножая

Кричат деревья за окном

Моя любовь моя чужая

Ты одари сегодня сном

 

Меня познавшего тревогу

Необъяснимого пути

К несуществующему богу

Моя любовь меня прости

 

Прости за осень и за скуку

За неизбежность бытия

За эту долгую разлуку

За наготу любовь моя

 

За обнажение печали

За то что стало позади

За то кем мы с тобою стали

Моя любовь меня прости

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

  Комсомольский билет.

 

  Кто повесил листовки, родные,

  В них ненависть к немцам и месть,

  Комсомольцы - сыны удалые,

  Вам от матери-Родины честь.

 

  Комсомольский билет это спутник,

  На груди сохрани до конца,

  Защищает страну дорогую,

  Комсомолец сказал - это я.

 

  Мы не станем работать на немцев,

  У нас работа есть своя.

  Наш вождь приказал комсомолу

  В тылу у врага - бить врага.

 

  Слышим подвиги смелых и сильных,

  Комсомольцев отважных в бою,

  В бой с билетом идут комсомольцы

  Защищают Родину свою.

 

  Слышно крики "ура" боевые,

  Комсомольцы в атаку идут.

  Фрицы страхом полны, ненавистны,

  Комсомольцев сдалёка узнают.


я за Беркут

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

собственное  :buba:

 

Песенка о шахиде

Ничтожные жизни

Мы все в этом мире

Смеемся и плачем,

Живем как хотим.

И странно,

Но все же

Мы чем-то похожи

Но только на нас

Непохож он один.

Странный человечек с утра встает

И сразу про себя песенку поет

Синие провода,красные провода

Ла ла ла.

Я подрывник,мужчина шахид да да да!

Он бессмертен,

И ево не касается,

Што с ним при взрыве другие взрываются.

Новая жизнь-каждый день.

По своему желанью

И работать не лень.

Будь то площадь или сбербанк

Результат один и тот же:

Глобальный бам-бам.

Оглушительный хохот

Злодея убийцы.

Это радуется смерти

Людской кровопийца.

Синие провода,красные провода

Ла ла ла.

Я шахид,я люблю динамит

Да да да!

(Песня без смысла,не ебите мозг мыслью

Ла ла ла.

У меня садисткая душа террориста

Да да да!)

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение
Гость Lioo-

Апрель

 

Туманный серп, неясный полумрак,

Свинцово-тусклый блеск железной крыши,

Шум мельницы, далекий лай собак,

Таинственный зигзаг летучей мыши.

 

А в старом палисаднике темно,

Свежо и сладко пахнет можжевельник,

И сонно, сонно светится сквозь ельник

Серпа зеленоватое пятно

 

==============================================================================================

 

Невеста

 

Я косы девичьи плела,

На подоконнике сидела,

А ночь созвездьями цвела,

А море медленно шумело,

И степь дрожала в полусне

Своим таинственным журчаньем...

 

Кто до тебя вошел ко мне?

Кто, в эту ночь перед венчаньем,

Мне душу истомил такой

Любовью, нежностью и мукой?

Кому я отдалась с тоской

Перед последнею разлукой?

 

==============================================================================================

 

Одиночество ("И ветер, и дождик, и мгла")

 

И ветер, и дождик, и мгла

Над холодной пустыней воды.

Здесь жизнь до весны умерла,

До весны опустели сады.

Я на даче один. Мне темно

За мольбертом, и дует в окно.

 

Вчера ты была у меня,

Но тебе уж тоскливо со мной.

Под вечер ненастного дня

Ты мне стала казаться женой...

Что ж, прощай! Как-нибудь до весны

Проживу и один - без жены...

Сегодня идут без конца

Те же тучи - гряда за грядой.

Твой след под дождем у крыльца

Расплылся, налился водой.

И мне больно глядеть одному

В предвечернюю серую тьму.

Мне крикнуть хотелось вослед:

«Воротись, я сроднился с тобой!»

Но для женщины прошлого нет:

Разлюбила - и стал ей чужой.

Что ж! Камин затоплю, буду пить...

Хорошо бы собаку купить.

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

Убийство,убийство.

Как много в этом слове

Тайных смыслов,пародий и ироний.

Спасая свою мать,

Парень малолетка

Удачно тыкнул нож и сел на пятилетку.

Управляемый американец

Взорвал башен-близнецов,

Неполучил наказанья,

А нефть качают до сих пор.

Гитлер Адольф-

Основатель фашизма-

Мастерски рисовал и играл на пианино.

Гришка Иосифьевич Лобков.

Парень уже в детдоме.

Зарезал родителей пьяниц,

Пытавшихся продать ево с сестренкой в приморье.

При плотских утехах шлюха Настасья

Почему-то отказалась делать минет,

Снес полголовы стеклянной вазой с цветами

И отправился домой усталый Вася мент.

Разнообразие мотивов и реализации убийства

Поражает Бога и дьявола раз в пару лет.

Маньяк чикатилло,учителя-педофилы и парень,

Спасший мать:все им передают привет.

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

Арсений Тарковский

* * *

Вот и лето прошло,

Словно и не бывало.

На пригреве тепло.

Только этого мало.

 

Всё, что сбыться могло,

Мне, как лист пятипалый,

Прямо в руки легло.

Только этого мало.

 

Понапрасну ни зло,

Ни добро не пропало,

Всё горело светло.

Только этого мало.

 

Жизнь брала под крыло,

Берегла и спасала.

Мне и вправду везло.

Только этого мало.

 

Листьев не обожгло,

Веток не обломало...

День промыт, как стекло.

Только этого мало.

 

Кто-то мог слышать это стихотворение в "Сталкере" Андрея Тарковского

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

                  О женщина! когда тебя пустой,

                      Капризной, лживой случай мне являет -

                      Без доброты, что взоры потупляет,

                   Раскаиваясь с кротостью святой

                 5 В страданьях, причиненных красотой,

                      В тех ранах, что сама же исцеляет, -

                      То и тогда в восторге замирает,

                   Мой дух, пленен и восхищен тобой.

 

                   Но если взором нежным, благосклонным

                10    Встречаешь ты, - каким огнем палим! -

                   О Небеса! - пойти на бой с драконом -

                      Стать Калидором храбрым - иль самим

                   Георгием - Леандром непреклонным -

                      Чтоб только быть возлюбленным твоим!

 

                15 Глаза темно-фиалкового цвета,

                      И руки в ямочках, и белизна

                      Груди, и шелковых волос волна, -

                   Кто скажет мне, как созерцать все это

                   И не ослепнуть от такого света?

                20    Краса всегда повелевать вольна, -

                      Пусть даже скромностью обделена

                   И добродетелями не одета.

 

                   Но все же быстролетна эта страсть:

                      Я пообедал - и свободен снова;

                25 Но если прелести лица совпасть

                      Случится с прелестью ума живого, -

                   Мой слух распахнут, как акулья пасть,

                      Чтоб милых уст не упустить ни слова.

 

                   Ах, что за чудо это существо!

                30    Кто, на него взирая, не добреет?

                      Она - ягненочек, который блеет,

                   Прося мужской защиты. Божество

                   Да покарает немощью того,

                      Кто погубить неопытность посмеет,

                35    Кто в низости своей не пожалеет

                   Сердечка нежного. Трудней всего

 

                   Не думать и не тосковать о милой;

                      Цветок ли попадется мне такой,

                   Какой она, смущаясь, теребила,

                40    Иль снова засвистит певец лесной, -

                   И счастья миг воскреснет с прежней силой,

                      И мир дрожит за влажной пеленой.

 

_____________________________

                    John Kits


я за Беркут

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

Духовной жаждою томим,

В пустыне мрачной я влачился, —

И шестикрылый серафим

На перепутье мне явился.

Перстами легкими как сон

Моих зениц коснулся он.

Отверзлись вещие зеницы,

Как у испуганной орлицы.

Моих ушей коснулся он, —

И их наполнил шум и звон:

И внял я неба содроганье,

И горний ангелов полет,

И гад морских подводный ход,

И дольней лозы прозябанье.

И он к устам моим приник,

И вырвал грешный мой язык,

И празднословный и лукавый,

И жало мудрыя змеи

В уста замершие мои

Вложил десницею кровавой.

И он мне грудь рассек мечом,

И сердце трепетное вынул,

И угль, пылающий огнем,

Во грудь отверстую водвинул.

Как труп в пустыне я лежал,

И бога глас ко мне воззвал:

«Восстань, пророк, и виждь, и внемли,

Исполнись волею моей,

И, обходя моря и земли,

Глаголом жги сердца людей».

 

А.С. Пушкин

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

^

 

Once upon a midnight dreary, while I pondered, weak and weary,

Over many a quaint and curious volume of forgotten lore,

While I nodded, nearly napping, suddenly there came a tapping,

As of some one gently rapping, rapping at my chamber door.

"'Tis some visitor," I muttered, "tapping at my chamber door —

            Only this, and nothing more."

 

Ah, distinctly I remember it was in the bleak December,

And each separate dying ember wrought its ghost upon the floor.

Eagerly I wished the morrow; — vainly I had sought to borrow

From my books surcease of sorrow — sorrow for the lost Lenore —

For the rare and radiant maiden whom the angels name Lenore —

            Nameless here for evermore.

 

And the silken sad uncertain rustling of each purple curtain

Thrilled me — filled me with fantastic terrors never felt before;

So that now, to still the beating of my heart, I stood repeating,

"'Tis some visitor entreating entrance at my chamber door —

Some late visitor entreating entrance at my chamber door; —

            This it is, and nothing more."

 

Presently my soul grew stronger; hesitating then no longer,

"Sir," said I, "or Madam, truly your forgiveness I implore;

But the fact is I was napping, and so gently you came rapping,

And so faintly you came tapping, tapping at my chamber door,

That I scarce was sure I heard you"— here I opened wide the door; —

            Darkness there, and nothing more.

 

Deep into that darkness peering, long I stood there wondering, fearing,

Doubting, dreaming dreams no mortal ever dared to dream before;

But the silence was unbroken, and the stillness gave no token,

And the only word there spoken was the whispered word, "Lenore?"

This I whispered, and an echo murmured back the word, "Lenore!" —

            Merely this, and nothing more.

 

Back into the chamber turning, all my soul within me burning,

Soon again I heard a tapping somewhat louder than before.

"Surely," said I, "surely that is something at my window lattice:

Let me see, then, what thereat is, and this mystery explore —

Let my heart be still a moment and this mystery explore; —

            'Tis the wind and nothing more."

 

Open here I flung the shutter, when, with many a flirt and flutter,

In there stepped a stately raven of the saintly days of yore;

Not the least obeisance made he; not a minute stopped or stayed he;

But, with mien of lord or lady, perched above my chamber door —

Perched upon a bust of Pallas just above my chamber door —

            Perched, and sat, and nothing more.

 

Then this ebony bird beguiling my sad fancy into smiling,

By the grave and stern decorum of the countenance it wore.

"Though thy crest be shorn and shaven, thou," I said, "art sure no craven,

Ghastly grim and ancient raven wandering from the Nightly shore —

Tell me what thy lordly name is on the Night's Plutonian shore!"

            Quoth the Raven, "Nevermore."

 

Much I marveled this ungainly fowl to hear discourse so plainly,

Though its answer little meaning— little relevancy bore;

For we cannot help agreeing that no living human being

Ever yet was blest with seeing bird above his chamber door —

Bird or beast upon the sculptured bust above his chamber door,

            With such name as "Nevermore."

 

But the raven, sitting lonely on the placid bust, spoke only

That one word, as if his soul in that one word he did outpour.

Nothing further then he uttered— not a feather then he fluttered —

Till I scarcely more than muttered, "other friends have flown before —

On the morrow he will leave me, as my hopes have flown before."

            Then the bird said, "Nevermore."

 

Startled at the stillness broken by reply so aptly spoken,

"Doubtless," said I, "what it utters is its only stock and store,

Caught from some unhappy master whom unmerciful Disaster

Followed fast and followed faster till his songs one burden bore —

Till the dirges of his Hope that melancholy burden bore

            Of 'Never — nevermore'."

 

But the Raven still beguiling all my sad soul into smiling,

Straight I wheeled a cushioned seat in front of bird, and bust and door;

Then upon the velvet sinking, I betook myself to linking

Fancy unto fancy, thinking what this ominous bird of yore —

What this grim, ungainly, ghastly, gaunt and ominous bird of yore

            Meant in croaking "Nevermore."

 

This I sat engaged in guessing, but no syllable expressing

To the fowl whose fiery eyes now burned into my bosom's core;

This and more I sat divining, with my head at ease reclining

On the cushion's velvet lining that the lamplight gloated o'er,

But whose velvet violet lining with the lamplight gloating o'er,

            She shall press, ah, nevermore!

 

Then methought the air grew denser, perfumed from an unseen censer

Swung by Seraphim whose footfalls tinkled on the tufted floor.

"Wretch," I cried, "thy God hath lent thee - by these angels he hath sent thee

Respite — respite and nepenthe, from thy memories of Lenore

Quaff, oh quaff this kind nepenthe and forget this lost Lenore!"

            Quoth the Raven, "Nevermore."

 

"Prophet!" said I, "thing of evil! — prophet still, if bird or devil! —

Whether Tempter sent, or whether tempest tossed thee here ashore,

Desolate yet all undaunted, on this desert land enchanted —

On this home by horror haunted— tell me truly, I implore —

Is there - is there balm in Gilead? — tell me — tell me, I implore!"

            Quoth the Raven, "Nevermore."

 

"Prophet!" said I, "thing of evil - prophet still, if bird or devil!

By that Heaven that bends above us - by that God we both adore -

Tell this soul with sorrow laden if, within the distant Aidenn,

It shall clasp a sainted maiden whom the angels name Lenore -

Clasp a rare and radiant maiden whom the angels name Lenore."

            Quoth the Raven, "Nevermore."

 

"Be that word our sign in parting, bird or fiend," I shrieked, upstarting —

"Get thee back into the tempest and the Night's Plutonian shore!

Leave no black plume as a token of that lie thy soul hath spoken!

Leave my loneliness unbroken!— quit the bust above my door!

Take thy beak from out my heart, and take thy form from off my door!"

            Quoth the Raven, "Nevermore."

 

And the Raven, never flitting, still is sitting, still is sitting

On the pallid bust of Pallas just above my chamber door;

And his eyes have all the seeming of a demon's that is dreaming,

And the lamplight o'er him streaming throws his shadow on the floor;

And my soul from out that shadow that lies floating on the floor

            Shall be lifted — nevermore!

Edgar Allan Poe

 


россоха

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

Тебе.

 

Помню лицо твое...

Все в лучах света,

Будто пришло ко мне теплое лето,

 

Хотел бы еще раз сказать что люблю,

Но теперь уже поздно, теперь я молчу,

Столько всего я еще не узнал,

А ведь недавно я с тобой, еще ребенком, играл,

 

Помню прическу... Помню глаза,

И я не забуду тебя никогда,

Ведь самое главное в жизни слово - семья.

 

(с) Я,

своей покойной бабушке.


С Уважением,

Иванов Дмитрий Алексеевич.

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

Мы все несем в себе печаль.

О чем она нам говорит

Скрипит расстроенный рояль

Над крышей самолет летит

 

Молчит трамвайное кольцо

"У вас не будет сигарет?"

И вдруг знакомое лицо

Невиданно столько лет

 

Бежишь к нему и сердце бьет

Бежишь чтоб снова потерять

Из лужи голубь воду пьет

Кого ты не успел понять?

 

И у парадных ты идешь

Закутавшись в свое пальто

Ты как тот голубь время пьешь

И все не то, не то, не то.

 

И у парадных ты бежишь

Как будто чем то ты гоним

Суровой правильностью крыш

И тенью недалеких зим.

 

Среди машин и фонарей

На смерть уставшими людьми

Бежать бежать бежать скорей

Вороной броситься с земли

 

Луной качается фонарь

Упал, закрыл глаза. Никто.

Мы все несем в себе печать

И все не то, не то, не то.

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

Шарль Бодлер

 

 

Падаль

Вы помните ли то, что видели мы летом?

Мой ангел, помните ли вы

Ту лошадь дохлую под ярким белым светом,

Среди рыжеющей травы?

 

Полуистлевшая, она, раскинув ноги,

Подобно девке площадной,

Бесстыдно, брюхом вверх лежала у дороги,

Зловонный выделяя гной.

 

И солнце эту гниль палило с небосвода,

Чтобы останки сжечь дотла,

Чтоб слитое в одном великая Природа

Разъединенным приняла.

 

И в небо щерились уже куски скелета,

Большим подобные цветам.

От смрада на лугу, в душистом зное лета,

Едва не стало дурно вам.

 

Спеша на пиршество, жужжащей тучей мухи

Над мерзкой грудою вились,

И черви ползали и копошились в брюхе,

Как черная густая слизь.

 

Все это двигалось, вздымалось и блестело,

Как будто, вдруг оживлено,

Росло и множилось чудовищное тело,

Дыханья смутного полно.

 

И этот мир струил таинственные звуки,

Как ветер, как бегущий вал,

Как будто сеятель, подъемля плавно руки,

Над нивой зерна развевал.

 

То зыбкий хаос был, лишенный форм и линий,

Как первый очерк, как пятно,

Где взор художника провидит стан богини,

Готовый лечь на полотно.

 

Из-за

куста на нас, худая, вся в коросте,

Косила сука злой зрачок,

И выжидала миг, чтоб отхватить от кости

И лакомый сожрать кусок.

 

Но вспомните: и вы, заразу источая,

Вы трупом ляжете гнилым,

Вы, солнце глаз моих, звезда моя живая,

Вы, лучезарный серафим.

 

И вас, красавица, и вас коснется тленье,

И вы сгниете до костей,

Одетая в цветы под скорбные моленья,

Добыча гробовых гостей.

 

Скажите же червям, когда начнут, целуя,

Вас пожирать во тьме сырой,

Что тленной красоты — навеки сберегу я

И форму, и бессмертный строй.

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

 * The Tyger *

 

Tyger! Tyger! burning bright

In the forests of the night,

What immortal hand or eye

Could frame thy fearful symmetry?

 

In what distant deeps or skies

Burnt the fire of thine eyes?

On what wings dare he aspire?

What the hand dare seize the Fire?

 

And what shoulder, and what art,

Could twist the sinews of thy heart?

And when thy heart began to beat,

What dread hand? and what dread feet?

 

What the hammer? what the chain?

In what furnace was thy brain?

What the anvil? what dread grasp

Dare its deadly terrors clasp?

 

When the stars threw down their spears,

And water'd heaven with their tears,

Did he smile his work to see?

Did he who made the Lamb make thee?

 

Tyger! Tyger! burning bright

In the forests of the night,

What immortal hand or eye,

Dare frame thy fearful symmetry?

 

  Блэйк Вильям

 

 

     Тигр

 

Тигр, о тигр, светло горящий

В глубине полночной чащи,

Кем задуман огневой

Соразмерный образ твой?

 

В небесах или глубинах

Тлел огонь очей звериных?

Где таился он века?

Чья нашла его рука?

 

Что за мастер, полный силы,

Свил твои тугие жилы

И почувствовал меж рук

Сердца первый тяжкий звук?

 

Что за горн пред ним пылал?

Что за млат тебя ковал?

Кто впервые сжал клещами

Гневный мозг, метавший пламя?

 

А когда весь купол звездный

Оросился влагой слезной, -

Улыбнулся ль наконец

Делу рук своих творец?

 

Неужели та же сила,

Та же мощная ладонь

И ягненка сотворила,

И тебя, ночной огонь?

 

Тигр, о тигр, светло горящий

В глубине полночной чащи!

Чьей бессмертною рукой

Создан грозный образ твой?

 

Перевод С. Маршака

(В кн.: Вильям Блейк в переводах С.Маршака. М., 1965.)

 

остальные варианты переводов:

http://lib.ru/POEZIQ/BLAKE/stihi.txt

 


1bcae091bf1d6ed4d953d6d0578a1d59-icon.ic306432_last-fm_32x32.png

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

                       ИЗ "КОЛЫБЕЛЬНОЙ ПЕСНИ"

 

                         Сон, сон,

                         Полог свой

                         Свей над детской головой.

                         Пусть нам снится звонкий ключ,

                         Тихий, тонкий лунный луч.

 

                         Легким трепетом бровей

                         Из пушинок венчик свей.

                         Обступи, счастливый сон,

                         Колыбель со всех сторон.

 

                         Сон, сон,

                         В эту ночь

                         Улетать не думай прочь.

                         Материнский нежный смех,

                         Будь нам лучшей из утех.

 

                         Тихий вздох и томный стон,

                         Не тревожьте детский сон.

                         Пусть улыбок легкий рой

                         Сторожит ночной покой.

 

                         Спи, дитя, спокойным сном.

                         Целый мир уснул кругом,

                         Тихо дышит в тишине,

                         Улыбается во сне...

 

 

                                               он же


я за Беркут

Поделиться сообщением


Ссылка на сообщение

Присоединяйтесь к обсуждению

Вы можете опубликовать сообщение сейчас, а зарегистрироваться позже. Если у вас есть аккаунт, войдите в него для написания от своего имени.

Гость
Ответить в тему...

×   Вставлено в виде отформатированного текста.   Восстановить форматирование

  Разрешено не более 75 эмодзи.

×   Ваша ссылка была автоматически встроена.   Отобразить как ссылку

×   Ваш предыдущий контент был восстановлен.   Очистить редактор

×   Вы не можете вставить изображения напрямую. Загрузите или вставьте изображения по ссылке.

Загрузка...

×
×
  • Создать...